Воени игри – Кербер

Kad srusimo mostove i kada spustimo maceve

pozelim da su nase igre ratne igre,

bar malo neznije

Nije vazno ko pocinje

uvek na kraju cutimo

kad mnogo toga treba reci

a nema reci,

reci za istinu.

Nek’ sada ratne igre prestanu

jer vise niceg nema u tebi, u meni

u mome srcu kise padaju

u dusi veju crni snegovi

Ti uvek odvise ponosna

ja tvrdoglav kao noc

i ko ce koga prvi zvati

ko kome dati ruke za dodire

I opet lose se osecam

kruzim kao zao vuk

jer mnogo toga treba reci

a nema reci, reci za istinu